Zakoni o zaštiti životne sredine na Kosovu napredni ali se ne primenjuju

Iako je zakonodavni okvir koji se odnosi na zaštitu životne sredine na Kosovu napredan, ne postoji zakon koji je sproveden više od 15 odsto, dok čak ni jedan posto od ukupnog budžeta Vlade Kosova se ne izdvaja za ovu oblast. Nagomilani problemi se moraju rešavati sistemski, opšti je zaključak konferencije u Prištini na kojoj je Institut za teritorijani ekonomski razvoj (InTER) predstavio studiju „Zaštita životne sredine i ekonomski razvoj na Kosovu“.

"Cilj ovog projekta jeste da doprinesemo razumevanju javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i kako te javne politike utiču na održivi društveno-ekonomski razvoj u opštinama na severu Kosova. Mi smo tokom trajanja projekta uspeli da pokrenemo dijalog između predstavnika civilnog društva i lokalnih i centralnih vlasti kroz organizovanje četiri okrugla stola na severu Kosova, kao i tri konferencije, od kojih dve u severnoj Mitrovici i jednu ovde u Prištini“, kaže Marija Milenković projektna menadžerka InTER-a.

Ona dodaje da će projektni tim nastaviti da radi na zagovaranju preporuka koje su navedene u studiji, kako bi došlo do napretka u oblasti zaštite životne sredine.
Iako su zakoni koji se odnose na zaštitu životne sredine usklađeni sa evropskim direktivama, njihova implementacija zaostaje, ocenjuje Iljir Morina iz Agencije za zaštitu životne sredine.

"Preko 60 posto zakonodavstva oko životne sredine se odnosi na opštine i druge institucije koje ne obavljaju svoj posao dobro, onako kako je predviđeno zakonom. Nemamo dovoljan broj inspektora i treba podići svest građana bez obzira na njihovu etničku pripadnost, pol, starost. Čak ni poltičari koji dobijaju glasove i imaju pozicje u parlamentu, Ministarstvima nisu dovoljno informisani kako stoje stvari sa životnom sredinom", ističe Morina.

Divlje deponije i otpad jedan su od izazova sa kojima se Kosovo suočava, kazao je Enver Tahiri iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
"Ako nemamo odgovarajuće upravljanje otpadom onda će šume i reke biti zagađene i zagađenje dolazi do lanca ishrane", kazao je Tahiri.

Miran Vatovec iz Kancelarije EU na Kosovu kazao je da fokus mora biti na sprovođenju zakona, uključujući kažnjavanje i sankcionisanje nesavesnih građana.
"Jedan element koji je veoma važan jeste edukacija mladih u školama i možda bi Ministrastvo prosvete trebalo da ima važniju ulogu u tome", kazao je Vatovec.

Studija je izrađena u okviru projekta "Dijalog o javnim politikama i razvojne aktivnosti za bolju zaštitu životne sredine" koji finansira Kancelarija Evropske unije na Kosovu u okviru grant šeme za podršku nevladinim organizacijama na severu Kosova.

Studija je dostupna na sajtu Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.