-
  • Zakonodavna_i_izvrsna_vlast_u_opstinama_sa_srpskom_vecinom_na_severu_Kosova.jpgDatum početka 08.08.2017.Policy papers

    Zakonodavna i izvršna vlast u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova

    Sistem lokalnih samouprava na severu Kosova funkcioniše poput rolerkostera koji iznenadi slobodnim padom i naglim menjanjem pravca kretanja ali se uvek vrati na početak, tamo odakle je vožnja i započeta. Opštine sa srpskom većinom na severu Kosova su zadržale institucionalnu strukturu koja je važila na Kosovu pre 1999. godine, a koja je nastavila da funkcioniše po zakonima Republike Srbije i nakon dolaska misije UNMIK. Sa druge strane, opštine su usvojile i administrativne strukture koje su formirane u okviru delovanja UNMIK misije, a kasnije i Vlade Kosova. Na taj način stvoren je dvojni sistem u kojem opštine na severu Kosova funkcionišu: jedan prema sprskim, a drugi prema kosovskim zakonima. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj - InTER je uradio rad u kojem su prikazane sličnosti i razlike funkcionisanja ova dva sistema u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Takođe je dat komparativni prikaz zakona o lokalnoj samoupravi Srbije i Kosova, gde su naročito istaknute nadležnosti po pitanju funkcionisanja skupština opština, i po pitanju izbora, odgovornosti i nadležnosti predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Rad je urađen u okviru projekta “Podrška lokalnim samoupravama na severu Kosova u reformi javne uprave” finansiranog od stane Američke ambasade u Prištini, a koji je realizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) u periodu mart 2016 - jul 2017. Više informacija o projektu je dostupno na http://regionalnirazvoj.org/sr/plans/details/38

    Detaljnije
  • 111.jpgDatum početka 03.08.2017.Policy papers

    Lokalne samouprave na severu Kosova: igrokaz “između dve vatre”

    Usvajanjem Rezolucije 1244/99 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kreirani su mnogobrojni izazovi u funkcionisanju lokalnih samouprava na Kosovu, naročito u većinski srpskim opštinama na severu Kosova. Mnogi od ovih izazova ostali su aktuelni do današnjih dana, pre svega zbog različitog tumačenja Rezolucije 1244/99 i pravno-institucionalnih rešenja u kojima funkcionišu ove opštine. Potpisivanjem Briselskog sporazuma u aprilu 2013. godine stvoreni su uslovi za raspisivanje izbora za organe lokalnih samouprava na severu Kosova, čime ove opštine postaju deo ustavno-pravnog poretka Kosova. Međutim, činom lokalnih izbora nisu rešeni ključni problemi funkcionisanja ovih opština sa kojima se one suočavaju još od dolaska misije UNMIK. U ovom radu dat je istorijski osvrt na razvoj zakonodavnog okvira za funkcionisanje lokalnih samouprava na Kosovu od potpisivanja Kumanovskog sporazuma i dolaska misije UNMIK do današnjih dana, dajući poseban fokus na funkcionisanje opština sa srpskom većinom na severu Kosova. Rad je dostupan na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Rad je urađen u okviru projekta “Podrška lokalnim samoupravama na severu Kosova u reformi javne uprave” finansiranog od stane Američke ambasade u Prištini, a koji je realizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) u periodu mart 2016 - jul 2017. Više informacija o projektu dostupno je na http://regionalnirazvoj.org/sr/plans/details/38 NAPOMENA: Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane u radu pripadaju autorima i ne izražavaju stavove State Departmenta ili Američke ambasade.

    Detaljnije
  • POBEDA_Cover_front_SER_01.jpgDatum početka 13.06.2017.Izveštaji

    Zaštita životne sredine i ekonomski razvoj na Kosovu

    Zaštita životne sredine je jedna od najvažnijih tekovina savremenog društva, usko povezana sa društveno-ekonomskim razvojem, kvalitetom života, ali i sa prosperitetom budućih generacija. Porast broja stanovništva i rast industrije doveo je do ugroženosti prirode koja nas okružuje pa samim tim potreba za zaštitom životne okoline je postala fenomen na koji se traži globalni odgovor. Otuda se javne politike u oblasti zaštite životne sredine usložnjavaju, a broj institucija koji sprovode ili prate sprovođenje propisa iz ove oblasti umnožavaju do mere da njihov rad zahteva značajne resurse koji često prevazilaze budžetske okvire, naročito u zemljama u razvoju. Zaštita životne sredine takođe utiče na privredu, pre svega u domenu primene složene regulative što svakako predstavlja opterećenje u poslovanju za mala i srednja preduzeća, a naročito za novo-formirana preduzeća. Sa druge strane, sprovođenje javnih politika u oblasti zaštite životne sredine takođe otvara mogućnost ekonomske valorizacije u smislu razvoja privatnog sektora i otvaranje novih radnih mesta. Polazeći od činjenice da među privrednicima, lokalnim samoupravama i uopšte među građanima postoji veliko nerazumevanje regulative iz oblasti zaštite životne sredine, naročito na severu Kosova gde je i inače izraženo slabo poznavanje kosovskog zakonodavstva, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) je pokrenuo projekat “Dijalog o javnim politikama i razvojne aktivnosti za bolju zaštitu životne sredine” kako bi podstakao diskusiju i podigao značaj ove teme u društvu.

    Detaljnije
  • 2017_Characteristics_of_Roma_Entrepreneurship_in_Serbia_1_page_001.jpgDatum početka 20.02.2017.Analize

    Karakteristike romskog preduzetništva u Srbiji

    Karakteristike romskog preduzetništva u Srbiji je akademski rad nastao na rezultatima istoimenog istraživanja koje je sprovedeno tokom 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na značaj Cilj rada je da ukaže na značaj razvoja romskog preduzetništva za rešavanje ekonomskih i socijalnih problema ove etničke grupe. Anketiranjem 45 registrovanih romskih preduzetnika na teritoriji Republike Srbije utvrđeno je da se najveći broj njih bavi pružanjem usluga, poljoprivredom, prerađivačkom industrijom i reciklažom otpada. Romi su najčešće vlasnici mikro preduzeća koja su obično porodične firme. Romski preduzetnici posluju primarno na lokalnom tržištu na kome ostvaruju prihod višestruko manji od prihoda koji ostvaruju druge preduzetničke firme. Posmatrano prema polu, romski preduzetnici su najčešće muškarci. U proseku, romski preduzetnici su nedovoljno obrazovani i obučeni za vođenje posla jer, prema popisu stanovništva, svaki treći pripadnik romske zajednice ima osnovno obrazovanje, a svega 11,5% ima srednji nivo obrazovanja. Jedan od najznačajnijih problema sa kojim se sreću Romi u poslovanju je obezbeđenje finansijskih sredstava. Drugi značajan problem sa kojim se sreću Romi preduzetnici su visoki porezi i doprinosi na rad, a među ostalim problemima ističu se nedovoljno poznavanje zakona i procedura, siva ekonomija, nestabilne cene poljoprivrednih proizvoda, slaba platežna moć kupaca, predrasude kupaca, itd. U cilju razvoja romskog preduzetništva potrebno je obezbediti veću finansijsku podršku postojećim i potencijalnim romskim preduzetnicima iz javnih i donatorskih sredstava, ispitati mogućnost uvođenja novih načina finansiranja preduzetničke aktivnosti Roma, obezbediti različite oblike nefinansijske podrške romskim preduzetnicima, podsticati njihovo udruživanje i promovisati preduzetništvo među Romima. Rad je objavljen u časopisu “Ekonomika preduzeća”, broj 7-8/2016 pp. 414-424.

    Detaljnije